Zašto odlažemo čak i po cenu kvaliteta života?

 Odgovor je jednostavan: zato što smo blokirani od straha.

Zato što nam je strašno ono što se može desiti ako odluku sprovedemo. Daleko strašnije nego ako je ne donesemo. Čak i kad nedonošenje odluke donese propast u mnogo čemu.

Prokrastinacija je navika, moći ćete da pročitate u mnogim knjigama. Poplava je saveta šta uraditi ako imate naviku da odlažete obaveze ili odluke: Suočite se sa sopstvenim strahom. Napravite plan. Ispišite ciljeve. Radite svakog dana po 15 minuta. Prestanite da se lažete - vikaće na vas motivacioni govornici.

A vi i dalje nećete poslušati. Zašto?

Zato što ste paralizovani od straha. 

Zato što se jedan deo vaše duše sakrio u mišju rupu 

i čeka da cunami prođe.

Taj deo je toliko uplašen, da će uraditi sve da vas blokira da napravite promenu. I po cenu vašeg života, može vas zakočiti, samo da se sa sopstvenim strahom ne suoči.

Po cenu kvaliteta vašeg života to već dugo radi.

Ukoliko ste nekada preživeli traumu na koju situacija u koju treba da uđete liči - napravićete onaj manevar koji vas je spasao i prošlog puta. Najverovatnije je to bila nemoć. Sćućurili ste se pred zlostavljačem - bilo da je to osoba ili situacija, i nekako ste preživeli. Deo vas nije - još je uvek zaleđen.

I sad vam ne da da delujete kao odrasla osoba. Smatra da je bolje drugačije. Bolje je ne čačkati mečku. I toliko je uporan, da mu ne možete ništa. Hoćete vi, ali ne vredi. Racionalno znate da ćete patiti mnogo ako ne napravite akciju. Ali taj deo je jači. Za njega patnja i nije strašna, to već poznaje.

Jedino što možete da uradite je da potražite pomoć.

Potražite nekoga ko će vas, kao malo dete, uzeti za ruku i kroz tu situaciju provesti. Nekoga ko možda i neće razumeti šta vam je, zašto vas plaši da se suočite sa tako banalnom stvari, ali će pomoći.

Uzmite pored Hornbeam cvetne esencije, koja je za prokrastinaciju i Rock Rose. Jer ova situacija je za vas užasna, čim je tako dugo ne rešavate.

Ona ponekad može biti surovo banalna. Može vam biti čak i smešna kad kroz nju prođete. To je sve nevažno, jedino je važno da je prođete i da sebi olakšate dalje koračanje životom.

Potražite pomoć, jer u ovom koraku jeste bespomoćni.