Biće i ponašanje nisu isto!
P je ponašanje - to je ono što radimo. Odvežu nam se pertle, pa šetamo sa odvezanim pertlama. Vičemo ponekad, ili se durimo. Plačemo, smejemo se, poskakujemo od sreće ili urlamo u najvećem zanosu. Napravimo neku budalaštinu. Get it?
B je biće - mi kao ljudsko biće - najsavršenije u, do sada nama poznatom, Svemiru. Apsolutno neodoljivo, divno, jedinstveno - ono koje je dobilo dar života i postojanja onakvo kakvo jeste. To je ono šta smo mi. Biće je osoba koja se ponaša, onaj ko izvršava neko ponašanje. Jednom, više puta ili češće. Shvatili? Super!
Dakle, kada kažem: 'Učenik me slagao u vezi sa izostankom sa časa' - tada govorim o ponašanju učenika. Neko je jednom rekao nešto što nije istina (što i kamera ume da potvrdi). Tu rečenicu mnogi čuju kao uvredu na biće, kao da sam nekoga nazvala lažljivcem i time da obeležila žigom po obrazu, da se vidi za vjek i vjekov. Jedna izgovorena laž, pa još u pubertetu, daleko je od toga da je neko lažljivac, najmanje koliko smo mi daleko od Aldebarana (koji je 65 svetlosnih godina daleko od Sunca). O svetlosnim godinama ne bih sada - shvatili ste - DALEKO JE!
Ono što je lako promenljivo je P. To kao da malo ko zna. Mi možemo lako da menjamo ponašanje. Skinemo majicu i više nismo u zelenoj majici. Nastavimo da šetamo svetom u nekoj drugoj boji, neko vreme. Dok ne rešimo da se ponovo presvučemo. U nešto još lepše za nas.
Na žalost, često ne poznajemo gore pomenuto pravilo, pa umemo da kažemo: ovo sam ja - ja sam neko ko blebeće bez prestanka, koga ništa ne zanima ili ko čarka druge. Ja sam onaj koji uvek kasni na časove. Ja sam luzer. To je jače od mene, jer to sam ja.
Kad pričate sa nekim, posebno ukoliko hoćete da uputite kritiku, koristite Gandijevo pravilo - prijaće i vama i njemu.
Kad vam je upućena kritika, ako je na biće - slobodno protestvujte. Ne prihvatajte neistinu. A o kritikovanom ponašanju dobro porazmislite, pa donesite odluku. Zapamtite da je najbolje izvinjenje promenjeno ponašanje.
Na osnovu toga koliko ljudi u nekoj zajednici razlikuju ponašanje od osobe koja se ponaša, može da se meri civilizacijski stepen te zajednice. To se najbolje vidi u slučaju konflikta: tamo gde većina ljudi razlikuje postupak od osobe, tipičan konflikt je takav da neko jasno osuđuje nečije ponašanje ili želju, dok istovremeno ima pozitivan stav prema drugome kao osobi. U tim zajednicama su kritika i poštovanje povezani. U onim zajednicama gde ne uviđaju razliku između ponašanja i bića, konflikti su povezani sa dehumanizacijom drugoga kao osobe, sa osećanjima prezira i mržnje, ponižavanjem i nasiljem. - citat iz Politike, Zoran Milivojević
Нема коментара:
Постави коментар