reći, ne reći, ćutati, oćutati, ipak kazati?

Znate li one ljude koji ne umeju da kažu NE? Ili ste i sami takvi? Ili ste bili takvi?

Postoje osobe koje se neće nikada pobuniti, prosto su predobri za to. Neko im nešto obeća, nešto što može biti i čak baš važno za njih, poput povećanja plate ili unapređenja, ali ih izigra. Prosto onako sirovo izigra - bez objašnjenja pregazi reč, ili to uradi malo perfidnije, svejedno. A ovi ništa – pristaju na sve. Toga ima oko nas, zar ne? Neki put nam nije jasno otkud takvo ponašanje - zašto pristaju. Evo pogleda jednog BFRP (Bach Foundation Registered Pracitioner) na to: 

Ti su ljudi u negativnom Centaury stanju. Ne umeju da kažu: NE, čak ni na situacije koje ih jasno ugrožavaju, kamoli da prosto samo postave granice – one neophodne ograde prema spoljnom svetu – za sasvim obične stvari koje im možda samo zasmetaju.

Takvi se ljudi uglavnom puno daju drugima, moglo bi se reći da žive za druge. Zbog toga očekuju da će dobiti priznanje i biti voljeni. Najčešće se to ipak ne desi, pa ostanu razočarani. Mnogi umeju da kažu da se osećaju iskorišćeni i izdati. Ako i ne kažu, nema dileme da to osećanje u njima raste.

Iz ove situacije – kad neko prekrši obećanje koje nam je dao,  moguća su dva izlaza: opametiti se ili pretvoriti dotadašnju predanost u ozlojađenost i izolovati se. Opamećivanje bi se ogledalo u jačanju sopstvene volje i unutrašnje snage da se ne pristane na situaciju koja nam ne odgovara. To nije lako. Mnogo je lakše naduriti se, okrenuti i otići. Pri čemu se taj odlazak u najvećem broju situacija odvija u nama – odlazimo od sebe samih, prosto blokiramo emocije.

Ljudi koji su dugo u ovakvom stanju, osećaju da su ugroženi i nezaštićeni. Osećaju da ih drugi stalno u nečemu ometaju, pa počinju da se od toga brane. Ali na nakaradan način. Nakaradnost se ogleda u tome što od sebe odalje osećanja naklonosti, privrženosti i ljubavi. Ono što i njima samima i svima oko njih treba najviše, ukinu i sebi i drugima.

Dakle, u negativnom Centaury stanju, ovi ljudi toliko žude za ljubavlju, odobravanjem i priznanjem, da bi sve učinili samo da ta osećanja dobiju. Zanemaruju sopstvene potrebe iz straha da neće u dovoljnoj meri ispuniti potrebe drugih  i tako izgubiti njihovu naklonost.

Kada je već došlo do zatvaranja, prvo treba osobi dati Holly, da se oslobodi potisnuto osećanje. Ali samo Holly neće biti dovoljan, jer je uzrok potiskivanja dublji. Samo kad se tretira i negativno Centaury stanje, možemo očekivati da naleti ljutnje i ogorčenosti na druge u potpunosti nestanu.

Ovo je poznato u psihologiji kao prelaz iz -+ životne pozicije ( u kojoj sebe smatramo manje vrednim od drugih) u privid +- životne pozicije, u kojoj smo mi važniji od svih ostalih ljudi. Privid se sastoji u tome što to nije autentična životna pozicija, već je kompenzacija kroz ponašanje za stalni osećaj inferiornosti koji imamo u -+ poziciji . O ovome govore i istočnjački načini posmatranja naših ponašanja. U negativnom Centaury stanju smo u ektremno yin energiji. To nije ravnotežno stanje i ne može dugo trajati, pa se mora kompenzovati yang energijom. Obično kompenzacija odvede u drugu krajnost, pa nastavimo da oscilujemo između dva ektsrema – negativnog Centaury i negativnog Holly stanja – povlađivanja i agresije.

Pošto obično biva da je negativno Centaury stanje ekstremno jako, osoba u kompenzaciji pređe u ekstremno Holly stanje. To znači da osoba koja je bila preljubazna prema drugima, postaje izuzetno agresivna.  Kako ne može da shvati otkud odjednom ponašanje koje joj nije svojstveno i koje, najčešće ni ne odobrava, osoba upadne u negativno Pine stanje – stanje u kome osećaju jaku krivicu.

Ljudi u negativnom Pine stanju pate od konstantne griže savesti. Osećaju se krivim u svim mogućim životnim situacijama. Veoma su uspešni, dosledni i istrajni u tome. Postaju izvrsni u načinima prebacivanja krivice sebi samima, do te mere da nijedna pohvala spolja ne može da ih u tome poljulja. I za vrlo velike uspehe reći će da nisu vredni pomena, nisu ništa posebno ili su prosto samo deo njihovog posla. Umeju u tome da izgledaju arogantni. Takvim je osobama, recimo,  jako teško nešto pokloniti. Iz osećanja da poklon nisu zavredili, sprečiće sebe da mu se obraduju. Mogu se čak i osećati krivima što su nekoga inspirisali da im, takvim nevrednim, išta pokloni. Prebacuju sebi krivicu što su nekoga zavarali da su vredni poklona.

U tom stanju, osobe mogu uporno da tragaju gde je u njima greška u nekom neskladnom odnosu, iako je celom svetu jasno da greška nije do njih. Ne mogu da zaborave neprijatne situacije kroz koje su prošli, dok im lepe lako izblede iz sećanja. Prebacuju sebi krivicu za sve i svašta i veoma su u tome uspešni. Ima u ovome mazohističkih elemenata. Klijent u ovom stanju bi mogao izjaviti da ima želju sebe stalno da kažnjava.

Otkud ova samodestruktivna zabluda dolazi, jasno je iz gore izloženog. Ovo stanje nastaje od negativnog Holly stanja u kome osoba pokušava druge da okrivi za sve i svašta. U tom stanju ljudi nikada nisu zadovoljni ponašanjem drugih ljudi, što čini da su konstantno napeti i agresivni. Potom tu toliku agresivnost preusmeravaju na sebe.

Dakle, sve počinje iz negativnog Centaury stanja u kome nemaju snagu da drugima kažu: NE. Potom prelaze u negativno Holly stanje gde to NE govore svima, da bi se zbog toga ubacili u negativno Pine stanje konstantnog samooptuživanja. Prvo su u stalnoj potrazi za prihvatanjem i ljubavlju. Tolika žudnja da budu voljeni vodi do gubitka selfa, što dovede do osećaja da ih drugi iskorišćavaju, koji ih natera da se agresivno separišu od ostalih ljudi. Naravno, u toj separaciji, ljubav ne može ni na koji način do njih da dođe, što može da traje baš dugo. U tom se razdoblju razvije osećanje krivice.  Tako se krug zatvori – sad se opet od osećanja krivice ne usuđuju da kažu: NE, pa se opet osećaju iskorišteni, pa... sve tako u krug...

Kada nam dođe klijent i priča o osećanju krivice, treba proveriti da li je njemu prethodilo negativno Centaury stanje. 

Potom treba pratiti stanje klijenta, jer se neretko klijenti uplaše svog ponašanja koje je indukovano primenom Centaury esencije. Umeju da se požale da ih je tretman gurnuo u negativnom smeru, koji potvrđuje i okolina. Umeju da budu uporni u tvrdnji da su ih Bahove kapi pokvarile. 

Uglavnom se radi o tome da su počeli da se bore za svoj prostor, da počinju, možda po prvi put da postavljaju zdrave granice okolini, koja na to nije spremna. Tada postoji opasnost da ponovo padnu u negativni Pine, da osećaju krivicu što nisu zadovoljili očekivanja. 


U ovom je slučaju uputno dodatno podržati klijenta u promenama koje njegova okolina ne podržava.

Fotografije preuzete sa sajta http://brankorajcevic.com/ uz odobrenje autora, na kome sam beskrajno zahvalna. Hvala Branko!