reći, ne reći, ćutati, oćutati, ipak kazati?

Znate li one ljude koji ne umeju da kažu NE? Ili ste i sami takvi? Ili ste bili takvi?

Postoje osobe koje se neće nikada pobuniti, prosto su predobri za to. Neko im nešto obeća, nešto što može biti i čak baš važno za njih, poput povećanja plate ili unapređenja, ali ih izigra. Prosto onako sirovo izigra - bez objašnjenja pregazi reč, ili to uradi malo perfidnije, svejedno. A ovi ništa – pristaju na sve. Toga ima oko nas, zar ne? Neki put nam nije jasno otkud takvo ponašanje - zašto pristaju. Evo pogleda jednog BFRP (Bach Foundation Registered Pracitioner) na to: 

Ti su ljudi u negativnom Centaury stanju. Ne umeju da kažu: NE, čak ni na situacije koje ih jasno ugrožavaju, kamoli da prosto samo postave granice – one neophodne ograde prema spoljnom svetu – za sasvim obične stvari koje im možda samo zasmetaju.

o formulama i prevođenju, pertlama i još po nečem...

Ja sam profesor fizike. Nisam to baš tako planirala, niti sam znala da želim. Niti sam ikada mogla i sanjati koliko ću taj poziv zavoleti. Predajem u školi koja dozvoljava da mi časovi budu onoliko kreativni koliko moja kreativnost doseže. E sad, poneko od vas zna nas fizičare - nismo mi baš od najrazigranije i najraspevanije fele. Od najnamrgođenije - e o tome bi već moglo da se priča...