Volim žabe, ali umem i da budem izbirljiva. A vi?
Sećate li se da smo imali Premijera koji nam je o gutanju žaba puno puta pričao u svojim javnim nastupima?
Mislim da smo mu jasno pokazali koliko nam se njegova priča svidela. Crnjak? Pa jeste.
Ali jeste i istina da ni na koga ne budemo toliko ljuti, kao na one koji nas podsećaju da žabe moramo progutati. Čak i kad znamo da je u našem najboljem interesu da to uradimo već za doručak, lakše nam je da samo eksplodiramo od besa prema onima koji nas na to podsećaju.
Na neke sam se žabe, pak, svikla. Gutam ih po navici, čim se probudim. Mnoge sam progutala jer sam morala, pa sam shvatila da mogu da podnesem ukus. Neke neću očima da vidim i dalje. Uparložile su se od čekanja i liči da će biti veoma neukusne kad konačno dođe na njih red.
Svejedno, ne volimo da ih gutamo i tačka. Okrenemo se slađem obroku, čak i kad dobro znamo da varenju ne prija. Pa dok ima pekmeza, uživamo u njemu. Na žabu ne mislimo.
Da li je istina da ne mislimo? Sekira nas ona iznutra itekako, samo sad to fensi zovemo anksioznošću i kao ne znamo šta nam je.
A iz zapećka vrebaju i žabe koje se naduvavaju i sekiracija koja narasta k'o kvasac.
Biće da će doći vremena kada ćemo kazati:
Eh da sam pojela tu žabu
dok je samo bila malkice ljigava
i još uvek zdravo zelena.
Ne bih pametovala dalje, mislim da je sve jasno. Poslušajte ipak samo još ovo, lako je:
Uzmite Hornbeam - bahovu cvetnu esenciju koja pomaže da smognete snage da ne odlažete ono što je važno da uradite sada.
A ako vam je i to teško, a bude u slučaju nekih velikih žaba itekako teško, onda potražite pomoć. Jer čudo je koliko žabe umeju da narastu kad se otmu kontroli.
Нема коментара:
Постави коментар