Ovih smo dana svi k'o napete strune.
Zaključuju se ocene. Deca roditelja neveštih roditeljovanju, suočavaju se sa svojim radom, pa bude svačega.
Juče, ispunjeno nelepim, poteglo je pitanje smisla mog rada. Danas je donelo odgovor:
"... i čim već više puta dobijam jednote istu ocenu, uvideo sam problem. Zanimalo me je da li bi ste Vim mogli da mi pomognete tako što će te da mi kažete gde vidite problem u mom odgovaranju da bih mogao da ga popravim..."
Šteta što ne smem da podelim celu poruku od odlikaša, kome sam dala treću trojku.
Vidi se da je poruku pisao roditelj. Kao što se, kroz svaki naš postupak vidi rukopis naših roditelja. Ovu poruku je ispisao dobar roditelj.
Roditelj koji ima snage, strpljenja i upornosti, da pokaže detetu kako da preuzme odgovornost za sopstvene postupke, istinski je dobar roditelj.
Potrebna je za to velika snaga, u ova vremena, kad je in proglasiti svoje mladunče za cara i pustiti ga da tlači i tebe i druge.
A mladunče je, kao i svako drugo, samo čupavi, nezgrapni, uplašeni i kočoperni pingvinčić. Nije stasalo ni za red pred šalter na kome se izdaju dozvole za carevanje.



Nega se ne sastoji u tome da detetu kupite preskupi gadžet i nestanete.




Čuh nedavno, od izuzetno uspešne osobe, kako ju je otac, svake večeri podsticao da pričaju o greškama napravljenim tog dana.



Нема коментара:
Постави коментар