reći, ne reći, ćutati, oćutati, ipak reći?



Znate li one ljude koji ne umeju da kažu NE? Ili ste i sami takvi? Ili ste bili takvi?
Postoje osobe koje se neće nikada pobuniti, prosto su predobri za to. Neko im nešto obeća, nešto što može biti i čak baš važno za njih, poput povećanja plate ili unapređenja, ali ih izigra. Prosto onako sirovo izigra - bez objašnjenja pregazi reč, ili to uradi malo perfidnije, svejedno. A ovi ništa – pristaju na sve. Toga ima oko nas, zar ne? Neki put nam nije jasno otkud takvo ponašanje - zašto pristaju. Evo pogleda jednog BFRP (Bach Foundation Registered Pracitioner) na to: 
Ti su ljudi u negativnom Centaury stanju. Ne umeju da kažu: NE, čak ni na situacije koje ih jasno ugrožavaju, kamoli da prosto samo postave granice – one neophodne ograde prema spoljnom svetu – za sasvim obične stvari koje im možda samo zasmetaju.

o formulama i prevođenju, pertlama i još po nečem...



Ja sam profesor fizike. Nisam to baš tako planirala, niti sam znala da želim. Niti sam ikada mogla i sanjati koliko ću taj poziv zavoleti. Predajem u školi koja dozvoljava da mi časovi budu onoliko kreativni koliko moja kreativnost doseže. E sad, poneko od vas zna nas fizičare - nismo mi baš od najrazigranije i najraspevanije fele. Od najnamrgođenije - e o tome bi već moglo da se priča...

očas posla od malih odustajanja do besmisla

Neki dan me posao naneo u deo grada koji do sada nisam videla. Očarana negovanim zelenilom i urbanim uređenjem naselja, hodala sam sa mislima o tome kako li je lepo predavati u školi okruženoj tolikim zelenilom, i još sa nekoliko negovanih unutrašnjih bašta. Bio je divan dan, jedan od prvih zaista toplih, posle duge zime, pa su mlade mame sa bebicama izašle u park oko te škole. Čini mi se, nije tako daleko to vreme kad sam i ja bila mlada mama. A opet, po godinama moje dece, ozbiljan sam kandidat za baku, dakle, jesu bile davno te godine. Ipak, u farmerkama i starkama, hodala sam žustro prema stanici i sledećim obavezama, kuckajući mom drugaru poruku o lepoti kojom sam okružena. Kad začuh razgovor dva starija gospodina, tu nedaleko od mene:  ’Neće to izaći na dobro, biće jako gadno’.

o užurbanosti, umoru i pucanju

Poznajete li nekog ko je stalno u žurbi?  Ništa ne može natane, ali baš ništa, sve je frka, trka i stress. Možda vam je šef takav ? Ili ste, ne daj bože, u emotivnoj vezi sa takvom osobom?

Znate li o kakvim osobama pričam? Onim grozničavim, koje brzo hodaju, brzo pričaju, čak i jedu brzo. Jedino što ne rade brzo – ne umeju brzo da utonu u san, od silne nervoze kojom ispunjavaju svoj život.

oh, taj pubertet!


’Opet ne slušaš šta ti govorim!’ Ovo je rečenica koju izgovaramo svom pubertetliji toliko često, da bi je sasvim slobodno trebalo snimiti  da se ne troši glas na tolika ponavljanja. I svaki put smo sasvim u pravu, jer je zaista i istina da nas ne sluša. Ne, nije nepažljiv, bezobrazan, lenj, rasejan, nehajan. Nije neko grozno biće progutalo biće našeg, do pre par meseci, divnog deteta. To je i dalje to divno stvorenje koje volimo, samo sa drugačijim ponašanjem.  A mi se moramo pomiriti sa tim da će takva njegova ponašanja sledećih nekoliko godina biti naša svakodnevica.

mogući uzroci unutrašnje praznine


Mnogi mi u poslednje vreme pričaju o gotovo nestvarnom osećanju praznine koje ih iznenada zapljusne. Svako ima neku svoju sliku tog trenutka - u vidu ponora koji se otvori između dva koraka, tuposti koja odjednom obhrve ili ogromnog staklenog zvona kojim kao da su poklopljeni. Čini im se da sve vide, a da ih ništa ne dotiče. I niko ne sagledava uzrok.

Sakupljaš li marljivo sopstvene probleme?


Evo me opet na istom! Kraj školske godine, pregršt ocena za popravljanje.

Načičkala sam opet iste probleme. Sve je isto kao prošle godine i još je gore!

Došla je nenašminkana, pa se čini još bleđa nego što jeste zaista. Izgleda iscrpljena i uplašena. Uskoro će biti punoletna, odrastao čovek. Savršen tajming za priču o životnoj spirali.

Koga više voliš? Sebe levu ili sebe desnu?



Podigla je noge na kauč i sela u turski sed. Prekrasna devojka koja je došla da pričamo o problemima u školi.
Rekla mi je uz zgrčeni osmeh: mama me često pita koga više volim, nju ili tatu.

UH!

Pomiriti se i krenuti dalje. KAKO?

Koliko puta je Život pred vas postavio Zid? Toliki Zid da ste osetili kako se sva nemoć ovog sveta sručila na vas? Umete li tada da ostanete zaista pribrani i funkcionalni?

Kako se prihvata da vam dete ima oštećen sluh? Kako se prihvata da vam brak nije ono što ste želeli da bude? Kako se prihvataju gubici?

Kapi za matematiku

Kako je Vedran bez dodatnog rada popravio ocenu iz matematike. Ne, nikako ne mislim na protekciju, poklanjanje ocena i slične ružne i nelegalne akcije, na žalost podosta prisutne u našoj svakodnevici. 

Ovo je priča o tome kako je samo jedna flašica cvetnih esencija pomogla da se razreši problem.