Teško je uraditi ono što nije lako

Vi ste lažov!

I ja sam lažov.

Svi smo mi lažovi. Pričamo sebi priče jer smo sujeverni. Priče su prečica kojoj pribegavamo jer od šume podataka koji nas zatrpavaju ne uspevamo da uočimo stabla... - kaže Set Godin u svojoj knjizi Svi marketinški stručnjaci su lažovi.

Jeste li razmišljali o ovome ovih dana, kada imate malo više vremena od svakodnevnih poslova? Makar u formi da od šume podataka oko nas, nemate vremena da pogledate ono što vas zanima, onoliko temeljno koliko biste to voleli.

To je jedna strana priče. Kad stabla ne možemo da vidimo uopšte. Šta ćemo. Samo smo ljudi.

A šta ako smo stablo itekako dobro videli,

ali ipak nećemo da ga vidimo.

Nikako nam se ne sviđa.

Pa zažmurimo i nadamo se da će se svet okrenuti naopačke, baš kao na ovoj slici. Jer videli smo eto nekad jednom da je moguće. Što ne bi bilo i sada... Da to stablo nekako volšebno nestane sa našeg puta...

Samo, stabla koja vidimo, pa nećemo da vidimo, imaju jednu osobinu da posebno dobro napreduju. Bujaju za medalju. Tako da zakucavanje u njih postaje neizbežno.

Ovih dana se puni deset punih godina od jednog takvog zakucavanja u mom životu. Srećom, bilo je oko mene onih koji su mi pomogli da smanjim brzinu i da malo pročkiljim, da se ne zakucam dibidus.

Otkucavam se još uvek. Bilo je to fest nabujalo stablo.

I naravno, i dalje lažem sebe i nadam se da će neka druga stabla nekako ipak nestati sa puta. Desi se neki put i to čudo. Jednom u nikad zapravo.

A kad se zaboravim,

pa poverujem sebi lažljivici,

da je pravilo

da ono što se pravim da ne vidim

i ne postoji,

uzmem Agrimony.

Moćna esencija koja ukazuje na stabla koja su na putu. I daje snagu da se razazna mogu li se stvarno zaobići ili treba zasući rukave, uzeti sekiru, pa granu po granu...

Srećna vam Nova! Želim vam puno energije za te rukave i sekire. Svima nam treba.

Uzmite Agrimony. Stvarno je lakše!