Predrasude nemaju nikakve veze sa nama, zar ne?

 

Koje grozno pitanje, jel' da?

'Kada vidim debelu damu kako jede, spustim se par prečki na lestvici ljudskog razumevanja' - napisao je Irvin Jalom u svojoj knjizi Krvnik ljubavi.

On je, naravno, pisao
o predrasudama,
a i ja bih o tome.

Uhvatila sam sebe da se isključim kad mi pretile osobe daju savete. O načinu života, na primer. Ne o kuvanju, naravno. Ovo prvo ih prosto ne čujem. Jednom sam, na divnoj obuci, imala pretilu osobu kao jednog od predavača. Sve sam ja lepo hvatala beleške, eno ih u sveci još uvek. I sećam se da je predavanje bilo energizovano, ali, kad je trebalo položiti ispit - shvatih da ama baš ništa nisam čula. Čak sam stvorila averziju o temi. Trebalo mi je puno vremena da uopšte počnem da čitam o tome. A živa šteta lepe teme.

Sećam se kad sam, dragu i blisku osobu, nagovarala da ide na terapiju, jer joj je bila veoma potrebna. Nije mogla da odabere terapeuta jer su svi bili manje pametni od nje. Znam da sam je pitala: 'Pa, kad kupuješ šargarepe na pijaci, da li tražiš da prodavac bude pametniji od tebe?' Šta mislite, jesam li je ubedila?

Glupo pitanje. Loša analogija, znam. Kad bi trebalo nekome da verujete toliko da ga pustite da vas vodi u važne zaokrete u životu, bilo da ste na terapiji, ili na edukaciji za terapeuta, nije isto kao kad kupujete cveklu na pijaci, naravno.

Druge imamo aršine.

Uhvatih sebe, kad sam pročitala Jalomovu priču, da prebiram po svojim aršinima. Pa sad i vama pričam o tome.

Možda malo i vi da preberete?

Sopstvene aršine pravimo prema vrednostima koje smo usvojili i izgradili. Kako ja tako i vi.

Kome verujete? Ko sme da vam da savet? Koga smatrate kongruentnim za to?

Verujete li osobi koja ima značajan višak kilograma kad vam priča o zdravom odnosu prema životu? Verujete li osobi koja nema formalno obrazovanje, kad vam priča o vrednosti edukacije? Verujete li osobi čiji je stan neuredan, kad vam priča i o sistematizaciji poslova?

Ne kažem kad i da li treba ili ne treba. Verovati.

Ali tvrdim

da se mora razmišljati

o tome

gde imamo predrasude

i zbog čega,

a gde je važno da prosto ne verujemo.

Život je kratak, lepše je biti efikasan, ne pustiti da se bude vođen na slatke reči. Ako se ikako može, bolje je.