Umete li da se izdignete iz situacije?

❤️ Ako je vaš odgovor da, mogu samo da kažem: ''Bravo!''.

❤️ Umeti izaći iz sopstvenih cipela, sagledati situaciju iz drugog ugla je veliko umeće. Ono koje nas čini mudrima. A mudrost je velika vrlina.

❓ Samo, koliko često to umete? Koliko često ste zadovoljni što niste reagovali na prvu loptu? Postoje li aspekti u životu u kojima niste toliko vešti u tome?

Znate li kako pomaže Rock Rose?

❓ Ali, meni pomoć nije potrebna - kazaćete mi. Kao što mi govore mnogi oko mene ovih dana.
❤️ Kada smo užasnuti okolnostima koje nas okružuju, a danas jesmo užasnuti, najčešća reakcija je blokada. Čini nam se da je sve u redu.
❗❤️ A nije.

kako smo tu gde smo i lep provod kao izlaz

Deo ovog članka namenjen je mojim kolegama po zanatu zvanom Bahov praktičar, jer objašnjava neke finese zanata kojim se bavimo. Drugi deo namenjen je svima koji žele da vide još jedan pogled na to otkud mi ovde, kao i svima koji su primetili da su ih obhrlile brige za bližnje.

Udruženje Bahovoh praktičara izdaje časopis ' Bahove cvetne kapi' i sad spremamo novi broj o Bahovoj cvetnoj esenciji Red Chestnut. U ovom članku su neka moja promišljanja o tome koliko nam je svima potrebna ova esencija. Neophodna čak. 

Znate li ko je Ephraim Kishon (Ефраим Кишон)?

❤️🧡💚💜💛
Znate li ko je Ephraim Kishon (Ефраим Кишон)?
❤️🧡💚💜💛

Podelila jedna učiteljica noćas gornji natpis.😇
Razmišljam se kako je eto i ovo je postala situacija NEZGODI - NEUGODI.

da li je bes koji osećamo samo naš?

'Kada se poštuju principi Poretka ljubavi u porodici, rast i razvoj deteta teče nesmetano unutar porodice iz koje potiče. 

Kad odraste, to će dete biti u stanju da, u pravom momentu, olabavi veze koje ga za tu porodicu vežu, stvori sopstvenu porodicu i odgovorno se posveti novostvorenoj porodici.'

Ovo su reči Berta Helingera, napisane u jednoj od njegovih knjiga: Nema talasa bez okeana. 

reći, ne reći, ćutati, oćutati, ipak kazati?

Znate li one ljude koji ne umeju da kažu NE? Ili ste i sami takvi? Ili ste bili takvi?

Postoje osobe koje se neće nikada pobuniti, prosto su predobri za to. Neko im nešto obeća, nešto što može biti i čak baš važno za njih, poput povećanja plate ili unapređenja, ali ih izigra. Prosto onako sirovo izigra - bez objašnjenja pregazi reč, ili to uradi malo perfidnije, svejedno. A ovi ništa – pristaju na sve. Toga ima oko nas, zar ne? Neki put nam nije jasno otkud takvo ponašanje - zašto pristaju. Evo pogleda jednog BFRP (Bach Foundation Registered Pracitioner) na to: 

Ti su ljudi u negativnom Centaury stanju. Ne umeju da kažu: NE, čak ni na situacije koje ih jasno ugrožavaju, kamoli da prosto samo postave granice – one neophodne ograde prema spoljnom svetu – za sasvim obične stvari koje im možda samo zasmetaju.

o formulama i prevođenju, pertlama i još po nečem...

Ja sam profesor fizike. Nisam to baš tako planirala, niti sam znala da želim. Niti sam ikada mogla i sanjati koliko ću taj poziv zavoleti. Predajem u školi koja dozvoljava da mi časovi budu onoliko kreativni koliko moja kreativnost doseže. E sad, poneko od vas zna nas fizičare - nismo mi baš od najrazigranije i najraspevanije fele. Od najnamrgođenije - e o tome bi već moglo da se priča...

očas posla od malih odustajanja do besmisla

Neki dan me posao naneo u deo grada koji do sada nisam videla. Očarana negovanim zelenilom i urbanim uređenjem naselja, hodala sam sa mislima o tome kako li je lepo predavati u školi okruženoj tolikim zelenilom, i još sa nekoliko negovanih unutrašnjih bašta. Bio je divan dan, jedan od prvih zaista toplih, posle duge zime, pa su mlade mame sa bebicama izašle u park oko te škole. Čini mi se, nije tako daleko to vreme kad sam i ja bila mlada mama. A opet, po godinama moje dece, ozbiljan sam kandidat za baku, dakle, jesu bile davno te godine. Ipak, u farmerkama i starkama, hodala sam žustro prema stanici i sledećim obavezama, kuckajući mom drugaru poruku o lepoti kojom sam okružena. Kad začuh razgovor dva starija gospodina, tu nedaleko od mene:  ’Neće to izaći na dobro, biće jako gadno’.

o užurbanosti, umoru i pucanju

Poznajete li nekog ko je stalno u žurbi?  Ništa ne može natane, ali baš ništa, sve je frka, trka i stress. Možda vam je šef takav ? Ili ste, ne daj bože, u emotivnoj vezi sa takvom osobom?

Znate li o kakvim osobama pričam? Onim grozničavim, koje brzo hodaju, brzo pričaju, čak i jedu brzo. Jedino što ne rade brzo – ne umeju brzo da utonu u san, od silne nervoze kojom ispunjavaju svoj život.

oh, taj pubertet!

’Opet ne slušaš šta ti govorim!’ Ovo je rečenica koju izgovaramo svom pubertetliji toliko često, da bi je sasvim slobodno trebalo snimiti  da se ne troši glas na tolika ponavljanja. I svaki put smo sasvim u pravu, jer je zaista i istina da nas ne sluša. Ne, nije nepažljiv, bezobrazan, lenj, rasejan, nehajan. Nije neko grozno biće progutalo biće našeg, do pre par meseci, divnog deteta. To je i dalje to divno stvorenje koje volimo, samo sa drugačijim ponašanjem.  A mi se moramo pomiriti sa tim da će takva njegova ponašanja sledećih nekoliko godina biti naša svakodnevica.