Sakupljaš li marljivo sopstvene probleme?


Evo me opet na istom! Kraj školske godine, pregršt ocena za popravljanje.

Načičkala sam opet iste probleme. Sve je isto kao prošle godine i još je gore!

Došla je nenašminkana, pa se čini još bleđa nego što jeste zaista. Izgleda iscrpljena i uplašena. Uskoro će biti punoletna, odrastao čovek. Savršen tajming za priču o životnoj spirali.




Često zahtevamo od sebe da rešimo problem što brže, u par poteza. Čak, što je problem teži, što nam je teže da ga gledamo, to smo suroviji. Tražimo načine da ga čim pre, više ne vidimo nikada. Ponekad nas nada da cvetne esencije imaju čarobnu moć da rastvore problem bez našeg učešća, uputi na floriterapiju.

Ovakva slika o cvetnim esencijama jedva da je tačna, na našu sreću. Kada bi postojali takvi čarobni načini rešavanja, ne bismo se pomerili nikuda, nikada ne bismo sazreli, i nikada se ne bismo postojano promenili. 

Razgovor sa floriterapeutom mora da dovede do osvešćivanja problema, kroz sagledavanje njegovih uzroka, pa tek tada cvetne esencije mogu da pomognu, da se sloj po sloj problema očisti. U toku uzimanja cvetnih esencija menjaju se obrasci našeg mišljenja, pa postepeno i postupci koje pravimo. Nema stvarnih promena bez našeg učešća.

Devojka o kojoj vam pričam došla je prvi put prošle godine pred kraj školske godine. Bila je u panici, hoće li položiti ili pasti razred. Položila je. 

Ove godine smo radile, manje više redovno, dolazila je jednom u mesec, dva, tri, kako kada. Od totalnih kampanjaca teško da iko, osim roditelja koji su zadržali idelanu sliku svog umiljatog i poslušnog deteta, može očekivati da se pretvore u disciplinovane i sistematične đake, koji postojano uče od početka školske godine. To je poput želje da svoje smeđooko dete pretvorite u plavooko, bez upotrebe sočiva u boji, samo svojom željom. I zvocanjem.


Često smetnemo sa uma da deca koja imaju tendenciju da uče kampanjski pokazuju jednu veoma dragocenu osobinu. Umeju da se nose sa velikim stresom, što je visoko vrednovano u današnjem biznisu. Ne treba im tek tako obezvređivati njihov talenat. 

To ne znači da ih smemo ostaviti da rade šta hoće, uputno je pomeriti ih u disciplinovaniji i odgovorniji način rasporeda vremena i planiranja obaveza, ali se mora imati u vidu da se njihov način učenja nikada neće pretvoriti u sopstvenu suprotnost. Kampanjac nikada neće postati đak koji uči svakodnevno posle škole i završava sve obaveze na vreme i perfektno. Niti treba.


 
Važno je ne dozvoliti im da ponavljaju istu grešku iz godine u godinu. Veoma je važno objasniti im da rešavanje problema liči na panjanje spiralnim stepenicama. U nekom momentu, eto nas opet iznad iste tačke. Liči da je problem isti.

Tada je mudro, zapravo neophodno, uočiti da mi nismo isti, nikako nismo. 

Imamo za sobom iskustvo da smo se sa tim problemom izneli prošli put. Nekako. Sada znamo i šta jesmo dobro uradili i šta smo pogrešili, i to je naše bogatstvo.  

Imamo za sobom jedan krug penjanja na spiralnim stepenicama, svaki korak deo je našeg životnog iskustva. To je imetak na koji ne smemo zaboraviti.


Roditelji budu skloni okrivljavanjima i etiketiranjima. Poput: ’Lenj si na svog ujaka’ ili ’Neodgovorna na tetku’. Bude tu čak i neke lepote, iskazivanja porodičnih lojalnosti kroz isticanje negativnih obrazaca. Što da ne, ljudi smo. Samo, nikako ne pomaže.


Devojka sa kojom sam o ovome pričala, sasvim je zaboravila šta je sve uradila ove godine. A uradila je mnogo. 

Savladala je osećanje patološkog straha za život roditelja i sestre, fokusiranost na njihove kao neodgovorne postupke, koja joj je smetala u koncentraciji. Jeste, bio je jedan buran period u kom se suočila sa stvarnim osećanjima pubertetskog okrivljavanja odraslih oko sebe. Usledio je  jedan, za porodicu prilično stresan, izlet odlaska od kuće na nekoliko dana. Bura se završila i bes je konačno prerastao u toleranciju. Malo li je? O koliko nije. 

Godinu dana u kom se iz kreštavog pačeta izlegla u mladog labuda, koji sve gracioznije posmatra događaje oko sebe i već veoma zrelo razmišlja. I koji, tek sada, ima mogućnost da prihvati svu odgovornost oko svog stila rasporeda vremena i učenja.





Beech ( Bahov preparat koji nam pomaže da budemo tolerantni)  mi više ne treba,- govori mi - zamislite, mogu čak da se nasmejem sestrinim budalaštinama! ( A u meni, dok je slušam kako ovo izgovara, neko prosto vrišti od sreće! Jeee! To! Kad se setim razgovora od jesenas, liči kao da smo koračale u čarobnim čizmama od sedam milja).



Clematis mi još uvek treba, još uvek sanjarim
Super, ostaje u kombinaciji.


I imam još uvek osećaj da ću odustati. Bilo je dobro dok nisam potrošila kapi, a onda su se te misli vratile. Ok, i Gentian ponovo upada u flašicu. Videćemo koliko će mu trebati vremena da pokrene unutrašnji, spontani osećaj upornosti.




Jeste, opet smo u maju, opet ima samo nekoliko nedelja do kraja školske godine i opet bi bilo dobro popraviti more ocena. Ali, popele smo se, možda i tri sprata na spirali, i sada problem posmatramo iz sasvim druge perspektive.



Zaboravljate li i vi, da ste se popeli koji sprat, da sada problem može da vam izgleda sasvim drugačije, a sa tim i načini njegovog rešavanja?








4 коментара:

Alex је рекао...

Da li je ovde bilo i aspekata Chestnu Bud - a ?

kata vuletic је рекао...

Da, svakako jeste, ima mesta za Ch. Bud. A opet, nekako i nije bilo mesta, jer u jednom aspektu, da liči da se klijent nije pomerio sa mesta, nije naučio lekciju, jer je ponovo na istom problemu, ali zapravo nije. Devojka se umnogome promenila, baš značajno. Prošla je krozsavladavamnje patološkog strah za roditelje, koji je pokrivao zapravo bes što je ne puštaju da odraste, pa kad je to iščilelo, stigli smo na novi sloj problema, vezan za njenu želju da mama umesto nje reši probleme...jedan postojani pomak od susreta do susreta, veliki napredak, ali stagnacija u problemu koji je zapravo dominantno mučio roditelje. Napravila je taj krug na spirali i sada je tek sposobna da svoj problem sa uspehom vidi bolje i jasnije shvati da joj problemi u školi smetaju. Radi se o detetu kojej je kod mene poslato zbog problema sa uspehom u školi, ali čiji motiv nije bio da taj uspeh popravi. Pravi motiv joj je da se reši osećanja koja je muče, pre svega tih ogromnih strahova, a onda ogorčenosti i besa, zatim osećaja nemoći da shvati šta se oko nje dešava, pre svega u porodici.... Zato Ch Bud, akoje i bio u nekom od mikseva, zapravo nije uradio pomak. Inače, o jednom aspektu Ch Bada jako puno razmišljam ovih dana, Od nedelje se bacam na pisanje tog slučaja, nadam se.

Dubravka Belogrlic је рекао...

Čitajuči tvoje postove ovde, meni kao velikom ljubitelju prirode i nekom ko i priča sa cvečem i drvećem ( mislim mogu prvi komšija mi je 2 km daleko, a i to je moja mama), bilo je sve veoma interesantno i zadubiću se malo više jer sam uvek i do sada tražila pomoć ( ne rešenja) na prirodan način. Jako lep i koristan blog, i naravno sretna sam da upoznam još jednu tvoju dimenziju i izvan kuhinje :)

kata vuletic је рекао...

Hvala za pohvale. Na tvojoj strani planete postoje jako dobre škole cvetnih esencija. Nadam se da ćeš uživati istražujući ih. A možeš u svojoj bašti mnoge i praviti, sigurna sam.